• ENG
  • SRB
MP Verax
  • Рат и политика
  • Политичка теорија
  • Југоисточна Европа
  • О мени

Референдум о уставним амандманима - Кључни аргументи за и против

January 12, 2022 at 7:00 pm, No comments
Народна скупштина Републике Србије је 30. новембра 2021. године усвојила Акт о промени Устава, а истог дана донета је и Одлука о расписивању референдума ради потврде Акта од стране грађана. Референдум који ће се одржати 16. јануара 2022. године изазвао је доста дилема међу грађанима како да се определе према предложеним уставним променама. Мноштво је аргумената ЗА и ПРОТИВ потврђивања Акта о промени, а у овом тексту биће сажети главни аргументи како би вам омогући да боље сагледате ситуацију.

Аргументи за промену Устава 

Пре свега треба имати у виду да се промене односе на промене у области правосуђа, и не задиру у друге делове Устава. Начин уређења избора судија и тужилаца, како је оригинално дефинисан у Митровданском уставу 2006. године, нашао се под критиком Европске комисије за демократију путем права (Венецијанска комисија) одмах након усвајања услед превеликог утицаја парламента на правосуђе. Идеја иза промене устава јесте да се обезбедити већа независност и самосталност правосуђа, тако што би се смањио утицај законодавне и извршне гране власти и избор судија и тужилаца изместио из парламента у независна тела правосуђа - Високи савет тужилаштва (ВСТ) и Високи савет судства (ВСС). 

Приступање Србије Европској унији (ЕУ) један је од стратешких циљева наше земље, а како би овај циљ могао бити остварен неопходно је да наш правни систем прилагодимо стандардима ЕУ. Стога је промена Устава у делу правосуђа, али и неким другим деловима који овога пута нису тема, неопходна, а дефинисана је и у оквиру Акционог плана за Поглавље 23 у преговорима за чланство у ЕУ. Уколико грађани на референдуму не потврде промену Устава, то може утицати на оцену стања у Поглављу 23 у наредним извештају Европске комиисије. Али далеко од тога да би НЕ на референдуму значило прекид европских интеграција. 

Решења понуђена у овом предлогу промене заиста представљају корак унапред у односу на тренутни Устав, а то је потврдила и Венецијанска комисија које у свом мишљењу из новембра 2021. године дала позитивну оцену. Иако је констатовано да је у неким од решења пропуштена прилика да се неке ствари уреде боље, као што је чланство министра правде у Високом савету тужилаштва - што је спорно. Међутим, мора се истаћи да је овакав предлог резултат компромиса предлагача и струковних удружења, и да као такав представља унапређе тренутног спорног уређења правосуђа. 

Аргументи против промене Устава

Прва спорна ствар код овог амандамана јесто то што је он резултат рада Народне скупштине у којој практично нема опозиционих странака, те је стога упитан легитимитет овог сазива НС да се упусти у мењање највишег правног акта. С обзиром да је опозиција бојкотовала парламентарне изборе 2020. године, глас опозиционо настројених бирача није се могао чути на јавним расправама које су претходиле доношењу Акта. Стога је аргумент да треба сачекати неки наредни сазив НС који би имао већи легитимитет да предлаже промене Устава и у ком би тако предложене промене биле резултат дијалога власти и опозиције. 

Избор чланова ВСТ и ВСС предвиђа да Народна скупштина бира по 4 истакнута правника двотрећинском већином, док уколико се та већина не достигне формира се посебна Комисија од пет чланова (коју чине: председник НС, председник Уставног суда, председник Врховног суда, Врховни јавни тужилац и Заштитник грађна) која простом већином бира 4 истакнута правника. Овде је остављен простор за манипулацију, с обзиром да ће већина чланова у овој Комисији бити блиска Влади и постоји реална бојазан да Комисија уместо изузетка постане правило. Суштина промене устава би требало да буде да постојеће процедуре поједностави, а не да их додатно закомпликује и отвори могућност за манипулацију и утицај законодавне и извршне власти на читав процес. Управо због тога је и покренута иницијатива за промену устава. 

Трећа, али не мање битна ствар а коју је и Венецијанска комисија замерила, јесте то што ће према предложеним променама бити смањен број јавних тужилаца на испод 50% чланова Високог савета тужилаштва. Ово другим речима значи, да ће јавни тужиоци моћи да буду прегласани од чланова које бира НС (4 истакнута правника) и 2 члана по положају (Врховни јавни тужилац и министар правде). 

На крају, треба имати у виду да се не гласа само о тексту устава као таквом, већ и о контексту и начину функционисања Народне скупштине која га је предложила, и Влади која ће даље уређивати ову област законским предлозима. Имајући у виду ауторитарне тенденције, недостатак дијалога и политичке културе, немамо никаквих гаранција да ће предложене уставне промене бити имплементиране у најбољој вери.

Закључак: Како се определити? 

Пред грађанима Србије је тежак избор, с обзиром да ниједно решење није идеално и не може се са сигурношћу тврдити исход у оба случаја. Оно што је важно јесте да грађани изађу на референдум, сагледају све аргументе за и против, и гласају по својој савести. С обзиром да је недавним законским променама укинут цензус за успех референдума, веома је важно да што више грађана изађе на референдум и да легитимитет одлуци, која год да она буде након бројања гласова. 


No comments

Leave a reply







Recent Posts

  • Како би изгледао пут Косова ка чланству у УН?
    26 Dec, 2024
  • Предлог за будуће уређење односа Косова и Србије
    8 Oct, 2022
  • Анализа - Зашто Србија не треба да се меша у украјински сукоб
    25 Jan, 2022
  • Нарушена легитимност уставних амандмана
    18 Jan, 2022
  • Референдум о уставним амандманима - Кључни аргументи за и против
    12 Jan, 2022
  • Западни Балкан и политика проширења - Не постоје пречице
    14 Oct, 2021
  • Модел за дугорочно решење проблема односа Београда и Приштине
    12 Sep, 2021

Подржите блог